Dudek i ja, prijatelja dva

Dudek - Martin Sagner

Ljeto je počelo i treba odlučiti kuda na more i da li u hotel, kamp ili još najbolje kod nekog prijatelja ili rodbine koji te nikada neće odbiti. U nedoumici kuda krenuti odlučila sam glavu razbistriti na selu. Dok se moji prijatelji već protežu na suncu uz obalu mora ja sam spakirala kofere i via Gruntovec. U Gruntovcu me dočekao moj stari dobri pajdaš Dudek. Još nisam ni štikle izula a on iz daljine viče i prima se za škriljak: ” Isusek, Isusek pak ti si gurava kakje hrt ! Sad ti ja bum donesel nekaj za jesti bokče gladno “.


 

Dudek nam je donio finoga domaćega špeka, sira s vrhnjem, prge, luka, jaja, domaćega kruha i prkače. Bome sam se pošteno najela a Dudek je stalno govorio : ” No ječ’ samo, naj se sramiti “. Takvog domaćina kao što je on nema nigdje. Požalio mi se kako Regica ” furt kriči ” (stalno viče) na njega i ne da mu da se previše druži s Presvetlim i Cinoberom. Kažem ja Dudeku da je Regica potpuno u pravu jer su Cinober i Presvetli premazani svim mastima, a Dudek meni na to : ” Noo, jeee, pak su to moji pajdaši, nesu oni takovi, vi žene preteravate navek ! “.

Dudek ko Dudek, gleda svijet svojim dobrim , neiskvarenim pogledom i njemu je dobro u blaženom neznanju. Kada sam mu vidjela to sretno ozareno lice nisam imala srca soliti mu pamet, dovoljno se toga i od Regice nasluša. Da promijenim temu, pitala sam da li želi s Regicom na more i kako mogu poći sa mnom , ali on je bacio pogled na vinograde ispred nas i rekao : ” Pogleč ovo, to ti je moje more “. Kažem mu ja kako je lijepo sve to ali malo da se okupa u moru, proba ribu na gradele, zapjeva s klapom a on meni : ” Pak se ja tu vu Dravi okopljem, a nema tice do prasice i zapopevlem si ja s pajdašima “. Vidim ja da Dudeku baš ništa ne fali i nije njemu do mora a po tome kako mu se oči cakle i bez gemišta, Dudek je najsretniji čovjek kojeg poznajem. Regica je došla s polja i morala sam još i s njom jesti jer je rekla da sam sama kost i koža.

Dok nam je Dudek točio gemišt na vratima su se stvorili Cinober i Presvetli. Opet imaju neke fix ideje o brzoj i lakoj zaradi. Dudeka su naravno uključili u svoj plan. Regica je na rubu živaca i rekla je da više ne zna kako s njima na kraj. Rekla sam joj da se ne sekira, neka se lijepo spakira i idemo nas dvije same na more. Ona me u šoku pogledala i rekla : ” Jezuš Kristuš! O Sveti Janton pomoži! A Marijaaaa pa kaj je tebi, jesi ti pobenavela skroz ! Pak nemrem ovoga svojega bedaka samoga ostaviti s ova dva smutljivca stara ! “. Presvetli i Cinober su se poveselili da će Regica otići na more, pa da mogu lakše Dudeka vrteti oko maloga prsta, ali su im se lica objesila kada su vidjeli da ih Regica ostaje nadgledati.

Ja bi iz svoje kože skočila da ipak nisam rekla Presvetlomu i Cinoberu ono što im oduvijek želim reći : ” Pa dobro je l’ vas nije nimalo sram! Poštenoga i dobroga Dudeka iskorištavate i budalu radite od njega! Kakvi ste vi to ljudi ! Gdje vi prođete trava ne raste, sve će vam se to vratiti kad tad… ” Tek sam se zagrijala i skoro su počele padati i teške riječi ali su me zaustavili i počeli se braniti. Presvetli se ubacio : ” Ma kaj ti luplješ s sebom dekla, ti nemaš pojma o životu, nemreš biti i j…. i pošten “, a Cinober se nadoveže : ” Tak je , bolje čkomi ! Buš vidla da je tak , kad tad ! A naš Dudek ak je i bedast nam ne smeta, pak je on naš pajdaš i imamo ga rad’ “.

Nakon njihovih argumenata više nisam imala ništa za reći. Samo mi je postalo jasnije zašto je Regica toliko napeta i zbog čega stalno viče. Nije ženi lako s ovom ekipom a s druge strane ne mogu jedni bez drugih. Čak i u razmiricama se vidi koliko im je stalo i koliko je brige i ljubavi među njima.

U Gruntovcu mi je bilo prekrasno, a Presvetli i Cinober da mi pokažu svoje gostoprimstvo i da izgladimo nesporazum, ponudili su mi posao koji obećava , kako oni kaži “lepe peneze”. Doduše čini mi se da opet nešto muljaju ali vjerovat ću im na riječ jer kunu mi se da oni sve drže pod kontrolom. Kažu neka Dudek i ja samo radimo po njihovim uputama i sve bude super tj. ajnc a. Pa ako oni tako kažu, neka tako bude, bitno da Dudek i ja na kraju profitiramo.

Eto, na Gruntovcu sam se bacila u biznis a nabacila sam i koju kilu koliko su me hranili. Na odlasku mi je Dudek dao košaru sa puno svega finoga i rekao da im opet dođem. Otišla sam iz Gruntovca sa smješkom od uha do uha i jedva čekam da se vratim jer znam da me tamo uvijek čeka moj dragi pajdaš, mali čovjek najvećega srca na svijetu, jedan i neponovljivi Dudek.

 

Stella Kolar